{"id":1891,"date":"2021-07-09T10:00:30","date_gmt":"2021-07-09T09:00:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.rec-kosova.org\/?p=1891"},"modified":"2021-07-09T10:00:30","modified_gmt":"2021-07-09T09:00:30","slug":"ukljucivanje-gradana-u-donosenje-odluka-na-opstinskom-nivou","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/2021\/07\/09\/ukljucivanje-gradana-u-donosenje-odluka-na-opstinskom-nivou\/","title":{"rendered":"Uklju\u010divanje gra\u0111ana u dono\u0161enje odluka na op\u0161tinskom nivou"},"content":{"rendered":"\n

Uklju\u010divanje gra\u0111ana u dono\u0161enje odluka na op\u0161tinskom nivou<\/span><\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Avni<\/div>

pi\u0161e Avni H. ALIDEMAJ<\/span><\/h3>Dr.sc. u Upravljanju i Javnu Administraciju
LL.M. u Pravnim Naukama<\/span><\/div>

<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n

Dobro, odgovorno i transparentno upravljanje je od su\u0161tinskog zna\u010daja za postizanje odr\u017eivog ekonomskog rasta, jednakosti i socijalne pravde. Shodno tome, u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesima dono\u0161enja odluka je od velike va\u017enosti za promociju demokratske uprave, socijalne inkluzije i ekonomskog razvoja, uklju\u010duju\u0107i unapre\u0111enje ljudskih prava. Pravo na u\u010de\u0161\u0107e u javnom \u017eivotu va\u017eno je za osna\u017eivanje pojedinaca i grupa i jedan je od osnovnih elemenata pristupa zasnovan na ljudskim pravima usmerenog na uklanjanje marginalizacije i diskriminacije. Prava na u\u010de\u0161\u0107e usko su povezana sa drugim ljudskim pravima, poput prava na udru\u017eivanje i mirnu uniju, kao i slobodu izra\u017eavanja i mi\u0161ljenja.<\/p>\n\n\n\n

U\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesima dono\u0161enja odluka karakteristi\u010dno je za dru\u0161tva sa funkcionalnom demokratijom koja pobolj\u0161avaju odgovornost vlasti pove\u0107avaju\u0107i njihovu odgovornost u odnosu na sam dru\u0161tveni ugovor. Stoga je u demokratijama postignut dogovor o potrebi primene zakonodavnih mehanizama koji \u0107e olak\u0161ati u\u010de\u0161\u0107e javnosti u procesima dono\u0161enja odluka.<\/p>\n\n\n\n

Postoji \u0161irok spektar me\u0111unarodnih dokumenata koji podr\u017eavaju pravo gra\u0111ana da u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka koji su imali veliki uticaj na doma\u0107e pravo mnogih zemalja, uklju\u010duju\u0107i Kosovo. Mnogi od ovih dokumenata su direktno primenljivi na Kosovu: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima, Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije \u017eena, Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda itd.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome \u0161to je nova demokratija, Kosovo ima progresivan pravni okvir koji je razvijen uz sna\u017enu podr\u0161ku me\u0111unarodne zajednice, gde je ve\u0107ina me\u0111unarodnih instrumenata o ljudskim pravima uklju\u010dena u postoje\u0107i pravni okvir. Shodno tome, pravo u\u010de\u0161\u0107a u dono\u0161enju odluka uklju\u010deno je u odredbe Ustava Republike Kosovo, Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o osna\u017eivanju i u\u010de\u0161\u0107u mladih, Administrativnog uputstva o transparentnosti u op\u0161tinama, Administrativnog uputstva Uputstvo o minimalnim standardima. Javnost u op\u0161tinama, Administrativno uputstvo o memorandumima o saradnji op\u0161tina sa selima, Administrativno uputstvo o postupku osnivanja \/ organizacije i nadle\u017enostima savetodavnih odbora u op\u0161tinama, Statut op\u0161tina itd.<\/p>\n\n\n\n

Za ovo pitanje, kao i za mnoga druga, primenljivost ovog pravnog osnova nije zadovoljavaju\u0107a. Vlasti \u010desto neopravdanost opravdavaju nedostatkom finansijskih sredstava ili \u010dak kao rezultat nezainteresovanosti gra\u0111ana za u\u010de\u0161\u0107e u procesima dono\u0161enja odluka.<\/p>\n\n\n\n

Jasno je da u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesima odlu\u010divanja nije stvar volje politi\u010dkih i administrativnih institucija, ve\u0107 je neotu\u0111ivo pravo koje je sna\u017eno zagarantovano zakonskim odredbama. <\/p>\n\n\n\n

Praksa u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka na Kosovu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

         Neobi\u010dna karakteristika na Kosovu, u posleratnom periodu, je nedostatak gra\u0111anskog aktivizma koji tvrdi da vlada treba da prepozna sve potrebe i probleme i automatski da se adresiraju. Tako ne\u0161to je nemogu\u0107e \u010dak ni u zemljama sa naprednom demokratijom. Dok su u posleratnim zemljama i koje poku\u0161avaju da konsoliduju demokratski sistem, pove\u0107an gra\u0111anski aktivizam potreban je da bi se odgovorilo na potrebe i prioritete zajednice. U stvarnosti su na Kosovu uspostavljeni razli\u010diti mehanizmi koji podsti\u010du uklju\u010divanje gra\u0111ana u dono\u0161enje odluka. Ovi mehanizmi su daleko od konsolidovanih i potpuno funkcionalnih, iako su od velike va\u017enosti za tranziciju zemlje u dru\u0161tvo sa demokratskim vrednostima.     <\/p>\n\n\n\n

         Me\u0111utim, postignut je mali napredak u uklju\u010divanju gra\u0111ana u procese dono\u0161enja odluka. U po\u010detku je prisutna pravna infrastruktura, kao i administrativni organi koji su odgovorni za uklju\u010divanje gra\u0111ana u dono\u0161enje odluka. Me\u0111utim, pote\u0161ko\u0107e su velike u primeni ovog procesa. Gra\u0111ani iz razli\u010ditih razloga ne pokazuju interes za ovaj proces. U op\u0161tinama Vu\u010ditrn i Mitrovica tokom 2018. i 2019. godine organizovane su brojne rasprave u vezi sa nacrtima op\u0161tinskih politika u kojima je veoma simboli\u010dan broj gra\u0111ana izrazio zainteresovanost za u\u010de\u0161\u0107e propu\u0161taju\u0107i da dobiju konstruktivne sugestije i komentare koji bi pomogli u kvalitetu javne politike i shodno tome u dono\u0161enju odluka na op\u0161tinskom nivou. Obi\u010dno tokom javnih rasprava postoji umereno prisustvo nevladinih organizacija koje imaju stru\u010dnost o pitanjima pokrenutim za raspravu. Gra\u0111ani izuzetno retko poha\u0111aju ove javne sastanke i obi\u010dno su to sopstvene grupe koje konsultacijama ne daju nikakvu vrednost. Organizacije civilnog dru\u0161tva mogu pomo\u0107i u ovom pitanju mobilizacijom svojih kapaciteta u podizanju svesti gra\u0111ana o va\u017enosti u\u010de\u0161\u0107a u procesima dono\u0161enja odluka. Glavni uzrok ove pojave treba tra\u017eiti u mentalitetu formiranom tokom prethodnog sistema kada dono\u0161enje odluka vlasti nikada nije osporeno, kao i shvatanju gra\u0111ana da nemaju mogu\u0107nost uticaja na dono\u0161enje odluka na op\u0161tinski nivo. <\/p>\n\n\n\n

         Takozvane podop\u0161tinske strukture vladine organizacije bile su i ostaju me\u0111u najsigurnijim oblicima pribli\u017eavanja gra\u0111ana procesima odlu\u010divanja u op\u0161tini. Podop\u0161tinski nivo vladine organizacije na Kosovu susre\u0107e se sa razli\u010ditim imenima: negde je poznat kao lokalno ve\u0107e, a negde drugo kao seosko ve\u0107e. Uloga seoskih ve\u0107a uglavnom se odnosi na razmatranje pitanja u interesu lokaliteta; planiranje, organizovanje i pra\u0107enje razvojnih planova i programa lokaliteta; organizovanje sastanaka gra\u0111ana sa op\u0161tinskim zvani\u010dnicima; itd. Me\u0111utim, jedan od najve\u0107ih izazova u funkcionisanju seoskih ve\u0107a na Kosovu ostaje finansiranje ovih mehanizama. Budu\u0107i da u pravnom aspektu ova tela nisu prepoznata kao pravna kategorija podop\u0161tinske vlasti, finansiranje funkcionisanja ovih tela ostaje nepremostiv problem. Zbog toga su op\u0161tine du\u017ene da prona\u0111u razli\u010dite oblike finansiranja kako bi osigurale da seoska ve\u0107a funkcioni\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

         Seoska ve\u0107a su nesumnjivo veoma va\u017eni mehanizmi za uklju\u010divanje gra\u0111ana u procese dono\u0161enja odluka na lokalnom nivou. Kroz njih se potrebe i prioriteti stanovnika artikuli\u0161u na strukturiraniji na\u010din i garantuju ve\u0107u efikasnost u re\u0161avanju problema. Me\u0111utim, ova seoska ve\u0107a, uprkos zakonskoj obavezi, u nekim op\u0161tinama jo\u0161 uvek nisu formirana, dok u drugima gotovo ne funkcioni\u0161u. O\u010digledan pad u funkcionisanju seoskih ve\u0107a uzrokovan je nedostatkom finansijske i logisti\u010dke podr\u0161ke lokalne vlasti. Iz tog razloga, predstavnici saveta smatraju da su ih op\u0161tinske vlasti zanemarile minimiziraju\u0107i njihovu ulogu. Me\u0111utim, podzakonski akti usvojeni tokom 2019. godine u vezi sa saradnjom op\u0161tine i seoskih ve\u0107a pru\u017eili su delimi\u010dna re\u0161enja za predmetno pitanje definisanjem poreske obaveze lokalne samouprave da finansijski podr\u017eava ova ve\u0107a. S druge strane, gra\u0111ani imaju vrlo malo znanja o ulozi i zna\u010daju seoskih ve\u0107a, uklju\u010duju\u0107i njihove nadle\u017enosti zagarantovane zakonskim odredbama. Nerijetko ove savjete politi\u010dki subjekti zloupotrebljavaju isklju\u010divo za postizanje svakodnevnih politi\u010dkih ciljeva. Stoga je njihov kredibilitet u odnosu na gra\u0111ane prili\u010dno klimav.<\/p>\n\n\n\n

         Do sada je ve\u0107ina kosovskih op\u0161tina zaobi\u0161la uklju\u010divanje odre\u0111enih dru\u0161tvenih grupa u dono\u0161enje odluka, posebno kada je re\u010d o bud\u017eetiranju op\u0161tina za potrebe mladih, \u017eena i osoba sa invaliditetom. Uprkos \u010dinjenici da su ove grupe organizovane \u010dak i u formalnim grupama, nisu uspele da uti\u010du u dovoljnoj meri na bud\u017eetiranje u skladu sa njihovim potrebama. Re\u0161avanje potreba mladih zaobilazno je uz stalno opravdanje nedostatka sredstava, stoga se ova kategorija ose\u0107a izuzetno marginalizovano u ve\u0107ini kosovskih op\u0161tina, sa posebnim naglaskom na region Mitrovice. \u0160tavi\u0161e, postoji tendencija da lokalne vlasti instrumentalizuju jedan broj mladih ljudi.  <\/p>\n\n\n\n

             Jedan od mehanizama stvorenih za pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana u procesima dono\u0161enja odluka je uspostavljanje konsultativnih odbora sastavljenih od gra\u0111ana i civilnog dru\u0161tva. Ovi odbori imaju pravo da vr\u0161e istra\u017eivanja, prikupljaju podatke o tematskim pitanjima i predla\u017eu op\u0161tinskoj upravi da se pozabavi potrebama gra\u0111ana. Ovi odbori funkcioni\u0161u delimi\u010dno i u vrlo malom broju u razli\u010ditim op\u0161tinama. Glavni razlog nefunkcionisanja konsultativnih odbora je nedostatak finansijske i logisti\u010dke podr\u0161ke za ove mehanizme.  <\/em><\/p>\n\n\n\n

         U istra\u017eivanju sprovedenom po\u010detkom 2020. godine (Mitrovica i Vu\u010ditrn) velika ve\u0107ina ispitanih gra\u0111ana (74%) nije izrazila spremnost da u\u010destvuje u javnim konsultacijama, niti je u\u010destvovala u bilo kom takvom savetovanju (Istra\u017eivanje je razvio Avni H. Alidemaj tokom 2020. , u kom slu\u010daju je anketirano 314 gra\u0111ana Mitrovice i Vu\u010ditrna). S druge strane, u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka jedan je od osnovnih kriterijuma reforme javne uprave koji osigurava dobro upravljanje. Do sada pravna infrastruktura za u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka garantuje funkcionalne mehanizme, ali to je ostalo samo na papiru. Op\u0161tinske i centralne institucije konstantno izjavljuju o niskom u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana u javnim raspravama u vezi sa nacrtima javnih politika bez obja\u0161njavanja uzroka ove pojave. Oko 62% ispitanika, koji nikada nisu u\u010destvovali u javnim konsultacijama, ka\u017ee da u\u010de\u0161\u0107e ne daje nikakav efekat na pobolj\u0161anje javnih politika. Dakle, vlasti ne uzimaju u obzir sugestije i komentare gra\u0111ana i organizuju javne sastanke samo da bi ispunile zakonsku obavezu. Takvo mi\u0161ljenje izra\u017eeno je i tokom polustrukturiranih intervjua. Dok oko 38% ispitanika nema interes i \u010dak ne vidi gra\u0111ansku obavezu da doprinese pobolj\u0161anju dono\u0161enja odluka. Dakle, uprkos pravnoj osnovi koja garantuje u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesima dono\u0161enja odluka, u tom pogledu nije postignut zna\u010dajan napredak. Funkcionisanje ovih mehanizama je izuzetno va\u017eno kako za demokratizaciju dru\u0161tva, tako i za procese evropskih integracija kroz koje prolazi Kosovo.<\/p>\n\n\n\n

\u201cOvaj \u010dlanak je finansirala Ameri\u010dka agencija za me\u0111unarodni razvoj (USAID) kroz Aktivnost saradnje zajednice (CCA). Sadr\u017eaj ovog \u010dlanka isklju\u010diva je odgovornost REC \u2013 Reconciliation Empowering Communities i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj (USAID) ili vlade Sjedinjenih Dr\u017eava.”<\/span><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U\u010de\u0161c\u0301e gra\u0111ana u procesima dono\u0161enja odluka je od velike va\u017enosti za promociju demokratske uprave, socijalne inkluzije i ekonomskog razvoja, uklju\u010dujuc\u0301i unapre\u0111enje ljudskih prava.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2000,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1891"}],"collection":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1891"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1891\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1891"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}