{"id":1788,"date":"2021-06-27T20:15:09","date_gmt":"2021-06-27T19:15:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.rec-kosova.org\/?p=1788"},"modified":"2021-06-27T20:15:09","modified_gmt":"2021-06-27T19:15:09","slug":"pomirenje-treba-biti-praceno-pravdom-inace-nece-trajati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/2021\/06\/27\/pomirenje-treba-biti-praceno-pravdom-inace-nece-trajati\/","title":{"rendered":"Pomirenje treba biti pra\u0107eno pravdom; ina\u010de ne\u0107e trajati"},"content":{"rendered":"\n

Pomirenje treba biti pra\u0107eno pravdom; ina\u010de ne\u0107e trajati<\/span><\/strong><\/h3><\/span><\/div>

<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n

\"\"\/<\/div>


pi\u0161e Artan Binaku<\/span><\/h3><\/span><\/div>

<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n

Kad govorim o pomirenju, prvo \u0161to mi padne na pamet je ne\u0161to \u0161to sam ranije pro\u010ditao koje mi je ostavilo uspomenu, misao koja je jo\u0161 uvek sve\u017ea, sve\u017ea kao onog dana kad sam je pro\u010ditao.  \u201ePomirenje treba biti pra\u0107eno pravdom; ina\u010de ne\u0107e trajati. Iako se svi nadamo miru, to ne bi trebao biti mir pod svaku cenu, ve\u0107 mir zasnovan na principu, na pravdi”, rekla je biv\u0161a predsednica Filipina Maria Corazon Cojuangco-Aquino.<\/p>\n\n\n\n

Pitam se, o\u010digledno, \u0161ta su kosovske institucije u\u010dinile kako bi osigurale da \u017ertve zlo\u010dina tokom rata dobiju odgovaraju\u0107u finansijsku, moralnu nadoknadu i pravdu?<\/p>\n\n\n\n

U razvijenim modernim demokracijama pravda je odgovornost javnih institucija (zakonodavne, izvr\u0161ne i pravosudne vlasti), koje su odgovorne za osiguravanje stabilnog i dugotrajnog mira. Bez institucija koje ne osiguravaju mir i stabilnost, \u0161anse za ponavljanje bilo kakvih nedela su o\u010digledne, a dru\u0161tvo bi moglo u\u0107i u krug nasilja, zlo\u010dina i odmazde. Stalni zaplet dovodi do sukoba, ratova i zlo\u010dina koji donose ljudske patnje i gubitke. Zbog toga se javne institucije moraju pobrinuti da se resursi dele i dodeljuju siroma\u0161nima i onima kojima su potrebni, ali se tako\u0111e trebaju baviti nejednakostima i re\u0161avati zlo\u010dine unutar svojih granica. Pru\u017eanjem pravde za \u017ertve osigurava se politi\u010dka stabilnost, po\u0161tuju se prava ljudi i na kraju pove\u0107ava se njihovo poverenje u njihov politi\u010dki sistem. <\/p>\n\n\n\n

Tokom mog li\u010dnog radnog iskustva u proteklih 15 godina rade\u0107i na inicijativama za ljudska prava i zajednica, pokazalo se da je pomirenje me\u0111u zajednicama izuzetno problemati\u010dan i slo\u017een pothvat. To je zato \u0161to je kosovsko dru\u0161tvo vrlo etni\u010dki podeljeno. Ako uzmemo kao primer moje detinjstvo, kada sam imao \u0161est godina, savr\u0161eno sam govorio srpski jezik i svakodnevno komunicirao s razli\u010ditim zajednicama. Danas deca svih zajednica nemaju prakti\u010dne oblike saradnje i interakcije. Osnovne i srednje \u0161kole na Kosovu su uglavnom odvojene i u slu\u010dajevima kada zajednice dele<\/p>\n\n\n\n

zajedni\u010dke prostorije, ne organizuju se zajedni\u010dke aktivnosti. Uz uglavnom jednokratne doga\u0111aje, me\u0111unarodne organizacije organizuju doga\u0111aje i aktivnosti interakcije izme\u0111u zajednica bez tipi\u010dnih prate\u0107ih aktivnosti. Dva obrazovna sistema (Kosova i Srbije) prakti\u010dki nisu zainteresovana za prakti\u010dnu saradnju i potencijalni anga\u017eman dece i u\u010denika. Bio sam deo organizacije sli\u010dnih osetljivih aktivnosti. Poznat mi je slu\u010daj kada je direktor zajednice otpu\u0161ten s posla, samo zato \u0161to su ‘Oni’ sara\u0111ivali s kosovskim institucijama u organizovanju slobodnih aktivnosti s decom drugih zajednica. Inicijative za saradnju izme\u0111u mladih i zajednica na Kosovu uglavnom su kratkog veka, jer obi\u010dno nema ozbiljnih poku\u0161aja da se ta saradnja odr\u017ei i funkcioni\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Uop\u0161te govore\u0107i, me\u0111unarodne organizacije na Kosovu smatraju da je pomirenje izuzetno osetljiva stvar i oklevaju ga nazvati imenom koje zaslu\u017euje. Stoga se pitam, za\u0161to aktivnosti usmerene na pomirenje rade bez pominjanja pomirenja? Ako pomirenje nije problem, ko \u0107e se pomiriti? \u0160to se tu ima kriti? Ni\u0161ta, odgovorio bih. Ako se pomirenje ne spominje kao problem, onda problem ne postoji. Svi mi \u017eelimo znati istinu, a kada bi znali istinu i otvoreno o njoj govorili, \u0161anse za pomirenje bi se pobolj\u0161ale. Zanemarivanjem, politiziranjem ili suzdr\u017eavanjem od nazivanja ovog procesa imenom bilo bi nemogu\u0107e re\u0161iti ovu osetljivu stvar; na kraju, pomirenje nije proces u kojem rezultat krivi DRUGOG<\/strong> za ono \u0161to se dogodilo.  To treba biti proces u kojem sve strane razvijaju empatiju, saose\u0107anje, govore, dogovaraju se, raspravljaju i idu napred, nadaju\u0107i se da se po\u010dinjeni zlo\u010dini ne\u0107e ponoviti.  <\/p>\n\n\n\n

Zavr\u0161etak rata na Kosovu u prakti\u010dnom smislu nije okon\u010dao sukob i sla\u017eemo se da na Kosovu nije bilo \u0161ireg sukoba nakon 1999. (isklju\u010duju\u0107i nerede u martu 2004.)  U smislu pravog pomirenja, a neki autori tvrde da su za potpuno postizanje pomirenja potrebni dublji odnosi koji uklju\u010duju me\u0111usobno poverenje, na Kosovu se nije ne\u0161to dogodilo. Etni\u010dka podela samo se produbila. Nakon rata, etni\u010dke podele i nepoverenje poraslo je iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga je da je odre\u0111ena socijalizacija izme\u0111u mladih i zajednica i mladih kosovskih Albanaca govorila srpski jezik u odnosu na period nakon rata. Jedini prakti\u010dni forumi koji okupljaju kosovske Albanci i kosovske Srbi su sporadi\u010dni doga\u0111aji koje organizuju me\u0111unarodne organizacije ili proslave koje organizuju vanjski partneri.<\/p>\n\n\n\n

Slo\u017eio bih se s gospodinom Kelmanom, u njegovom tekstu “Re\u0161avanje sukoba i pomirenje: socijalno-psiholo\u0161ka perspektiva okon\u010danja nasilnog sukoba izme\u0111u identitetskih grupa”, gde navodi kako bi u pomirenju trebalo postojati pet osnovnih principa, pet principa koje bi Kosovo trebalo podr\u017eati u ovom procesu:<\/p>\n\n\n\n

  1. Uzajamno priznavanje etni\u010dke pripadnosti i \u010dove\u010dnosti drugog;<\/li>
  2. Razvoj zajedni\u010dke moralne osnove za mir, omogu\u0107avaju\u0107i mir koji obe strane smatraju prikladnim na\u010delima pravi\u010dnosti i dosti\u017ene pravde;<\/li>
  3. Suo\u010davanje s istorijom, koja ne zahteva zajedni\u010dku sporazumnu istoriju, ali zahteva priznavanje istine drugoga u vlastitoj narativi;<\/li>
  4. Priznanje odgovornosti izra\u017eene u simboli\u010dkom i materijalnom smislu;<\/li>
  5. Uspostavljanje obrazaca i institucionalnih mehanizama saradnje, uklju\u010duju\u0107i razne pojedina\u010dne aktivnosti koje su istinski korisne obim stranama i temelje se na jednakosti i uzajamnosti.<\/li><\/ol>\n\n\n\n

    Od 1999, godine sporadi\u010dne i neadekvatne inicijative preduzimane su bezuspe\u0161no, posebno dijalog izme\u0111u Pri\u0161tine i Beograda koji je vodila Evropska unija (EU) (do sada neuspeli poku\u0161aj normalizacije odnosa Kosova i Srbije). Mogao bih tvrditi da je Evropska unija u nekoliko slu\u010dajeva omogu\u0107ila razgovore koji su stvorili napetost izme\u0111u kosovskih zajednica. To se posebno odnosi na potencijalno osnivanje Zajednice srpskih op\u0161tina na Kosovu, koji kosovski Albanci vide kao okvirni sporazum koji deli zemlju i ne poma\u017ee u normalizaciji odnosa me\u0111u zajednicama. S druge strane, kosovski Srbi vide Zajednicu kao jedini put ka svom ‘opstanku’ na Kosovu. <\/p>\n\n\n\n

    Podru\u010dje biv\u0161e Jugoslavije ima istoriju burnih sukoba i zlo\u010dina po\u010dinjenih tokom ovih ratova vo\u0111enih tokom 90ih, a u re\u0161avanju tih zlo\u010dina stvoren je Me\u0111unarodni sud za biv\u0161u Jugoslaviju (ICTY). Njegovo je stvaranje uglavnom vi\u0111eno kao nesposobnost kapaciteta biv\u0161e jugoslavenske dr\u017eave ili spremnost za re\u0161avanje tih te\u0161kih zlo\u010dina.<\/p>\n\n\n\n

    Mnogi tako\u0111er sumnjaju u uspeh ICTY-a u pru\u017eanju pravde za \u017ertve ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji, a kamoli u pomirenju. U slu\u010daju Kosova, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Misija vladavine prava Evropske unije tako\u0111e su igrale ulogu u istra\u017eivanju zlo\u010dina tokom rata. Globalno, u slu\u010daju masovnih zlo\u010dina, dr\u017eave i zajednice druga\u010dije su se bavile praksom pomirenja; neke su se dr\u017eave tome pozabavile stvaraju\u0107i Komisije za istinu (El Salvador, Kongo i Kenija), Komisiju za nacionalno jedinstvo i pomirenje (Ruanda), Komisiju za istinu i pomirenje (Ju\u017ena Afrika, Kanada i Kosovo).<\/p>\n\n\n\n

    Na Kosovu, Komisija za istinu i pomirenje osnovana je 2017. godine; biv\u0161i predsednik Hashim Tha\u00e7i pokrenuo je osnivanje Komisije za istinu i pomirenje (TRC) na Kosovu kako bi pomogao pru\u017eiti osnovu za dijalog izme\u0111u podeljenih zajednica na Kosovu. TRC je imala za cilj utvrditi \u010dinjenice o nedavnom ratu na Kosovu, za\u0161tititi \u017ertve i pre\u017eivele i informisati o promenama kosovske politike u vezi s aktivnostima pomirenja. Pre ove odluke, \u0161to se ti\u010de pomirenja i suo\u010davanja s pro\u0161lo\u0161\u0107u kosovske institucije su 2012. godine osnovale takozvanu “Me\u0111uministarsku radnu grupu za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u i pomirenje<\/strong>“.  Ova je radna grupa dobila mandat da se bavi ozbiljnim kr\u0161enjima ljudskih prava i ozbiljnim kr\u0161enjima me\u0111unarodnog humanitarnog prava u pro\u0161losti na Kosovu, uklju\u010duju\u0107i poslednji rat i period tranzicije. Na me\u0111unarodnom je planu “evidentno da su komisije za istinu najefikasnije kada se integri\u0161u u sveobuhvatnu strategiju tranzicijske pravde koja uklju\u010duje politike reparacije, krivi\u010dno gonjenje i institucionalne reforme”. U kosovskom slu\u010daju nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je pomirenje daleko bez odgovaraju\u0107e tranzicijske pravde, od\u0161tetne politike i krivi\u010dnog gonjenja. Inicijative za istinu i pomirenje slo\u017eene su i izazovne; kao takve, da bi bile uspe\u0161ne, trebaju biti adekvatno planirane i kreirane tako \u0161to ne bi dalje produbljivale podelu ili dozvoljavale potencijalni sukob izme\u0111u strana. Da bi bile uspe\u0161ne, ove inicijative i komisije moraju biti nepristrane, participativne, podrazumevati znatnu osetljivost, neutralnost i gledati na pomirenje holisti\u010dki. Ovo je od iznimne va\u017enosti kako se ove komisije ne bi pretvorile u forume gde se jedni smatraju \u017ertvama a <\/p>\n\n\n\n

    drugi agresorima. Postoje\u0107e politike pomirenja trebaju se bi pobolj\u0161ati \u010dine\u0107i politiku pomirenja sveobuhvatnijom i transparentnijom.<\/p>\n\n\n\n

    “Pomirenje je duhovni proces, koji zahteva vi\u0161e od pravnog okvira” \u2013 Mandela.<\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n\n\n\n

    “<\/em>Ovaj \u010dlanak omogu\u0107en je podr\u0161kom YIHR KS koja sprovodi projekat partnera Ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj (USAID). Sadr\u017eaj ovog \u010dlanka je isklju\u010diva odgovornost REC-a – Reconciliation Empowering Communities and D&G Solutions i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj – USAID, ameri\u010dke vlade ili Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS)”<\/span><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ako pomirenje nije problem, ko \u0107e se pomiriti? \u0160to se tu ima kriti? Ni\u0161ta, odgovorio bih. Ako se pomirenje ne spominje kao problem, onda problem ne postoji. Svi mi \u017eelimo znati istinu, a kada bi znali istinu i otvoreno o njoj govorili, \u0161anse za pomirenje bi se pobolj\u0161ale.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2014,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1788"}],"collection":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1788"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1788\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1788"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1788"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/newsite.rec-kosova.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1788"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}